Da li se često budite umorni, čak i nakon osam sati sna? Da li vam je stalno hladno dok je drugima prijatno? Da li se borite sa viškom kilograma koji nikako ne želi da nestane, bez obzira na dijete i fizičku aktivnost? Ako ste na ova pitanja odgovorili potvrdno, možda bi trebalo da obratite pažnju na svoju štitnjaču.
Mnogi ljudi godinama žive sa poremećajima rada štitne žlezde, a da toga nisu ni svesni. Simptomi se razvijaju polako, gotovo neprimetno. Umor se pripisuje stresu. Gojenje se povezuje sa godinama. Loša koncentracija se smatra posledicom previše obaveza. Međutim, iza svega toga ponekad se krije organ veličine leptira smešten u prednjem delu vrata – štitna žlezda.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da postoji jednostavan kućni test koji mnogi koriste kao prvi pokazatelj mogućeg problema. Potreban vam je samo običan toplomer.
Pre nego što nastavimo, važno je naglasiti da ovaj test ne može postaviti dijagnozu niti zameniti laboratorijske analize i pregled lekara. Međutim, može biti zanimljiv signal koji će vas podstaći da obratite više pažnje na svoje zdravlje.
Zašto je štitnjača toliko važna?
Štitna žlezda upravlja gotovo svim procesima u organizmu. Ona proizvodi hormone koji kontrolišu metabolizam, rad srca, telesnu temperaturu, nivo energije, raspoloženje, kvalitet sna i mnoge druge funkcije.
Kada štitnjača radi usporeno, telo kao da prelazi u režim štednje energije. Sve postaje sporije. Ljudi se osećaju iscrpljeno, teško se koncentrišu, dobijaju na težini i često imaju osećaj da nešto nije u redu, iako ne mogu tačno da objasne šta.
Mnogi pacijenti kasnije priznaju da su godinama osećali simptome, ali ih nisu povezivali sa štitnjačom.
Simptomi koje ljudi najčešće ignorišu
Problem je što simptomi poremećaja rada štitne žlezde često liče na svakodnevne tegobe koje svi povremeno imamo.
Stalni umor.
Pospanost tokom dana.
Nedostatak energije.
Osećaj hladnoće.
Suva koža.
Opadanje kose.
Problemi sa pamćenjem.
Promene raspoloženja.
Depresivnost.
Gojenje bez očiglednog razloga.
Kod nekih ljudi javlja se i usporen rad srca, dok drugi primećuju da im je sve teže da obavljaju aktivnosti koje su ranije radili bez problema.
Zbog toga mnogi ne traže pomoć na vreme.
Šta pokazuje jutarnja temperatura?
Još pre nekoliko decenija pojedini lekari primetili su da osobe sa usporenim radom štitnjače često imaju nižu bazalnu telesnu temperaturu od prosečne.
Bazalna temperatura je temperatura tela neposredno nakon buđenja, pre ustajanja iz kreveta, pre jela, pića ili bilo kakve aktivnosti.
Ideja je jednostavna.
Ako je metabolizam usporen, telo proizvodi manje energije i toplote.
Zbog toga temperatura može biti nešto niža od uobičajene.
Kako se izvodi test?
Potrebno je da pripremite toplomer veče pre spavanja.
Čim se probudite, pre nego što ustanete iz kreveta, stavite toplomer ispod pazuha i izmerite temperaturu.
To uradite nekoliko dana zaredom kako biste dobili prosečnu vrednost.
Pristalice ove metode smatraju da temperatura koja je duže vreme niža od očekivane može biti signal da treba proveriti rad štitnjače.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da na telesnu temperaturu utiču brojni faktori, uključujući san, infekcije, hormonske promene, temperaturu prostorije i mnoge druge okolnosti.
Zbog toga rezultat ne treba tumačiti kao dokaz bolesti.
Najveća greška koju ljudi prave
Mnogi godinama ignorišu simptome.
Kažu sebi da su samo umorni.
Da su pod stresom.
Da previše rade.
Da su jednostavno ušli u određene godine.
Tek kada simptomi postanu ozbiljni, odluče da potraže pomoć.
Upravo zato stručnjaci savetuju da se redovno rade preventivni pregledi, posebno ako u porodici postoji istorija bolesti štitnjače.
Jedna analiza krvi može pružiti mnogo preciznije informacije nego bilo koji kućni test.
Kako sačuvati zdravlje štitnjače?
Iako nije moguće sprečiti sve poremećaje rada štitne žlezde, određene navike mogu doprineti opštem zdravlju organizma.
Pravilna ishrana bogata hranljivim materijama.
Dovoljan unos joda tamo gde je to preporučeno.
Redovna fizička aktivnost.
Kvalitetan san.
Kontrola stresa.
Redovni sistematski pregledi.
Mnogi stručnjaci smatraju da upravo kombinacija zdravih navika i preventivnih kontrola predstavlja najbolju zaštitu.
Kada treba da posetite lekara?
Ako mesecima osećate izražen umor, ako se neočekivano gojite ili mršavite, ako vam je stalno hladno, imate probleme sa koncentracijom, opada vam kosa ili jednostavno osećate da nešto nije u redu – razgovarajte sa svojim lekarom.
Jednostavne laboratorijske analize poput TSH, FT3 i FT4 mogu dati mnogo važnih informacija o radu štitne žlezde.
Što se problem ranije otkrije, lakše ga je kontrolisati.
Poruka za kraj
Običan toplomer možda neće postaviti dijagnozu, ali može vas podsetiti na nešto veoma važno – da slušate svoje telo.
Ponekad nam organizam mesecima, pa čak i godinama šalje signale da nešto nije u redu. Problem je što ih često ignorišemo.
Ako se već dugo osećate umorno, iscrpljeno ili primetite promene koje ne možete da objasnite, nemojte ih olako odbacivati.
Možda je vreme da proverite kako radi vaša štitnjača.
Jer kada je zdravlje u pitanju, najopasnija rečenica često glasi: “Ma nije to ništa.”